Енглески превод Библије назива се верзија краља Џејмса, или једноставно Библија краља Џејмса. Сматра се званичним преводом хришћанске Библије Енглеске цркве. Верзија краља Џејмса у почетку се није добро продавала јер је Женевска Библија била више вољена.

Краљ Џејмс је последично забранио штампање Женевске Библије у Енглеској, а надбискуп је касније забранио увоз Женевска Библија у Енглеску. Женевска Библија се још увек тајно штампала у Енглеској.

Шта је верзија краља Џејмса?

Службени енглески превод хришћанске Библије који користи Енглеска црква је верзија краља Џејмса, такође позната као Краљ Јамес Библе. Краљицу Елизабету И, која је владала 45 година и умрла 1603. године, наследио је краљ Џејмс И.

Нови приступачни превод Библије наручен је 1604. године због низ прилика. Ипак, процес превођења је почео тек 1607. Основана је комисија са смерницама и правилима за превођење Библије.

Сваки преводилац за подкомитете превео је исти пасус. Генерални комитет је затим ревидирао овај превод; чланови су га слушали уместо да га читају.

Од епископа и архијереја је тада затражено да одобре ревидирани нацрт. Коначни нацрт је биозатим послата краљу Џејмсу, који је имао последњу реч након што је одобрен.

Иако је превод завршен 1610. године, шира јавност још увек није могла да му приступи. Године 1611. објавио га је Роберт Баркер, штампар који је Краљ лично изабрао. Касније је Библија садржавала бројне типографске и штампарске грешке.

Верзија краља Џејмса је првобитно укључивала Апокрифи и старозаветне и новозаветне књиге . Али временом је Библија краља Џејмса очишћена од својих апокрифних књига. Апокрифи нису присутни у најновијој верзији краља Џејмса.

Женевска Библија није била омиљена за краља Џејмса јер су, по његовом мишљењу, белешке на маргинама биле превише калвинистичке, и, што је још важније, доводе у сумњу власт епископа и Краља! Језик Бискупове Библије био је претерано грандиозан, а квалитет превода лош.

Белешке из Женевске Библије и друга помагала за учење били су популарни међу обичним људима јер су олакшавали разумевање онога што читају. Краљ Џејмс је више волео Библију која одражава епископско управљање црквом, а не да има белешке укошене ка калвинизму.

Када је ауторизована верзија краља Џејмса завршена и објављена 1611. године, садржала је 39 књига Старог завета, 27 књиге Новог завета и 14 књига свАпокриф.

Синајска Библија

Синајска Библија је најраније издање Библије. Ово је мала зафрканција, али такозвана „Синајска Библија“ се назива Цодек Синаитицус и прикладније је кодекс него књига.

Цодек Синаитицус садржи канонске списе и друге неканонске Хришћански списи јер је то збирка радова увезаних у књигу.

Док се Цодек Синаитицус, који датира од 330. до 360. године нове ере, често назива „Најстарија Библија у свету” у медијским извештајима, Цодек Ватицанус, који датира из исте ере, обично се сматра мало старијим (300-325 АД) .

Тако да сам Претпостављам да се оно што они називају „Синајска Библија“ међу научницима назива Цодек Синаитицус. Ако је тако, називати ово „најстаријом верзијом библије“ је помало храбра тврдња.

Због свог архаичнијег дизајна и недостатка табела Еузебијанских канона, Цодек Ватицанус је вероватно најмање тридесет година старији . Синаитицус је једна од најранијих збирки и укључује сваку књигу Библије у једном тому.

Доступни су старији нацрти сваке од појединачних књига. Сви су згодниукључено у Синаитицус, заједно са другим неканонским списима.

Разлика између Синајске Библије и верзије краља Џејмса

Цодек Синаитицус и Верзија краља Џејмса се разликује за 14.800 речи. Тврдње почињу да постају нечувене у овом тренутку! Зашто упоредити грчки текст из четвртог века са преводом на енглески из 1611?

КЈВ и Цодек Синаитицус су производи различитих списатељских традиција, што би објаснило неке разлике. КЈВ је члан византијске породице текстова, док је Цодек Синаитицус александријски тип текста.

Међутим, чињеница да је КЈВ изведен из Тектус Рецептус, грчког текста састављеног заједно почетком 1500-их, можда је оно што најзначајније доприноси разликама.

Познато је да је Еразмо, холандски научник и теолог који је саставио Тектус Рецептус из различитих извора, променио неколико пасуса да би више личили на цитате раних црквених отаца.

Заправо, зашто су ова два дела уопште изабрана да служе као мерила? На пример, текстуални критичари су добро упознати са различитим проблемима са преводом КЈВ.

Овде је мало досадно улазити у проблеме (осим ако не волите такве ствари), па ћу рећи да КЈВ није баш врхунац превода Библије, и нисам сигуран зашто је то такопревод се сматра стандардом.

Цодек Синаитицус је непоуздан рукопис, највише, могло би се рећи. Библија је древни документ са најпоузданијим сведоцима, као што је више пута примећено. Можемо прецизно одредити локације грешака писца због огромног броја рукописа откривених широм Римског царства.

Васкрсење се никада не помиње

• Али коначна тврдња је далеко најјача. Васкрсење Исуса Христа се никада не помиње у Цодек Синаитицус, према особи која је направила ову слику!
• Они вероватно тврде зато што Цодек Синаитицус, као и многи старији рукописи, чини не садрже Марков проширени закључак (Марко 16:9–20), који описује васкрслог Христа који се јавља својим ученицима.
• Ови стихови су увек јасно означени или фусноти у библијама за проучавање јер хришћански научници вековима су знали да нису оригинални у тексту и да су накнадно додани.
• За хришћане, ништа у овоме није ново или застрашујуће.

Да ли још увек верујете да је то Божја изворна реч?

Интригантно је да приказ који се фокусира на Цодек Синаитицус, посебно, покушава да закључи нешто о тачности Библије.

Ако је било која од ових тврдњи о Цодек Синаитицус доказана бититачно, то би само показало да се један од древних кодекса суштински разликовао од Ватиканског кодекса, Александријског кодекса и кодекса Ефраеми Ресцриптус. Да не спомињемо хиљаде некомплетних рукописа који датирају још из раног другог века.

Свака значајна недоследност у тексту би навела истраживаче да се запитају зашто је Синаитицус аномалија, а сви закључци до којих би дошли би били специфично за тај текст.

То не би утицало на тачност хришћанских списа; него би то представљало проблем за Цодек Синаитицус. Ово показује доследност и снагу доказа у рукопису, посебно за текстове Новог завета.

Завршне мисли

• Енглески превод Библије назива се Краљ Џејмс верзија, или једноставно Библија краља Џејмса.
• Синајска Библија” се међу научницима назива Цодек Синаитицус. Ако је тако, називати ово „најстаријом верзијом библије“ је помало храбра тврдња.
• Због свог архаичнијег дизајна и недостатка табела Еузебијанских канона, Цодек Ватицанус је вероватно најмање тридесет година старији.
• Свака разлика између два документа сматра се „разликом“ у текстуалној критици.
• Ово би укључивало граматичке грешке, понављања, збрке у реду речи, итд.
• Синаитицус не би доказао да је Библија непоуздана чак и акосу коначно показали да су пуне грешака.

Повезани чланци

ХП Енви наспрам ХП Павилион серије (детаљна разлика)

Упознајте разлику: Блуетоотх 4.0 вс 4.1 наспрам 4.2 (басебанд, ЛМП, Л2ЦАП, слој апликације)

Разлика између нове Аппле Пенцил и претходне Аппле Пенцил (најновија технологија)

Упознајте разлику: Самсунг А вс. Самсунг Ј против Самсунг С мобилних телефона (технички штребери)